Рођен је 1939. године у Доњој Омашници код Трстеника. Завршио је Гимназију и радио као учитељ ( у младости, у околини Бихаћа и у Сисевцу), новинар ( у сталном радном односу веома кратко јер је због забрањеног романа ,,И мртви се отимају“ морао да напусти ,,Нови пут“), а сам се неретко представљао као ,,истраживач чудесних и необјашњивих појава у српском народу“. Најширој јавности познат је као изванредан новинар аутор атрактивних текстова, посебно оних који су покушавали да објасне заумне појаве у српском народу. Поред матичног ,,Новог пута“ сарађивао је и са ,,Трећим оком“, ,,Сведоком“, ,,Ревијом 92“, ,,Нашом борбом“, краће време ,,Блицом“ и многим другим гласилима, а године 1990. Основао је прву приватну новинарску агенцију на подручју Поморавског округа.
    Писао је  приче, романе, драме, документарну прозу, сакупљао предања и легенде (које су  у његовој интерпретацији досезале високе артистичке критеријуме) и поезију. Из свих поменутих области објавио је око 40 књига од којих су најпознатији романи ,,На извору пре ушћа“ ,,И мртви се отимају“ потписани псеудонимом Горан Спасић, ,,Моја драга Хрватица“ и ,,Маде ин Словенија“, читав циклус књига – предања ( ,,Беличка“, ,,Раваничка“, ,,Црничка“, ,,Сисевачка“, ,,Лепеничка“, ,,О коњима“ . . .), књиге документарне прозе ,,Двомоторац и јагодински мученици“, ,,Сеча записа“, ,,Хајдучка књига“ и књига ,,Култ свете Петке“, као и књиге поезије ,,Контрацепција“ и ,,Умирање земље“.
      Спасићев роман ,,И мртви се отимају“ у рукопису је награђен на конкурсу младих писаца Југославије листа ,,Младост“, али је после објављивања 1971. године и велике популарности коју је изазвао у јавности  и званично забрањен судском пресудом тадашњих власти и то је прво књижевно дело са подручја Поморавља које је забрањено на такав начин.
        И писац и роман рехабилитовани су судском одлуком пре неколико година и тако је правда ,на неки начин, ипак остварена мада је жиг дисидента обележио већи део живота овог талентованог човека и његове породице.
Никодије Спасић награђиван је више пута на некада веома популарним конкурсима ,,Просветног прегледа“ и Књижевног клуба ,,Ђура Јакшић“ ( петнаестак награда), а добитник је и Годишње награде Културолошког пројекта ,,Јухорско око“ и књижевне награде ,,Живојин Павловић“, као и других признања. Био је члан Књижевног клуба ,,Ђура Јакшић“ пуних пола века, а сарађивао је и са другим бројним књижевним асоцијацијама.
    Један је од оснивача књижевно – уметничког каравана ,,Наређујемо мир“, каравана ,,Моравске тајне“, хумористичко – сатиричног листа ,,Чабар“ који се појавио 1990. године и награде ,,Мика Брачинац“.
Као писац и новинар остаће упамћен по атрактивним темама, читљиво, питко и модерно интерпретираним, али и по записима из наше прошлости, традиције и духовности, као и истраживању чудесних и необјашњивих појава у српском народу. Никодије Спасић је преминуо 2017.године у Јагодини, где и почива.