Предисторију отварања Српско-чешке фабрике шећера у Ћуприји почетком 20. века треба тражити у дуготрајном Царинском рату који је Краљевина Србија водила против Аустроугарске. Државни интерес је у то време био заштита појединих индустријских производа, међу њима и шећера. Како једина фабрика шећера у Краљевини Србији оног времена, шећерана на Чукарици, није могла да подмири домаће потребе, разматрала се опција отварања нове. У исто време, чешки привредни кругови своју спољнотрговинску оријентацију усмеравају на Балканско полуострво. Производња шећера је виђена као привредна грана у коју вреди улагати. Оснивање филијале Прашке банке у Београду 1910. године била је прекретница у значајнијем продору чешког капитала у Србију. Чешки привредници су пажљиво пратили и изучавали српско тржиште и прилике у њему. Одлични географски услови, близина рудника, постојање железничке пруге и плодна моравска земља препоручили су Ћуприју као идеално место за изградњу фабрике шећера. Иницијатива Фрање Зајица и скоро отварање филијале Прашке кредитне банке у Београду 1910. године, интензивирали су рад на отварању друге фабрике шећера у Србији. Фабрику шећера и читаву административно – стамбену колонију изградило је чешко грађевинско предузеће Матије Блехе, док су из Чешке донете машине и разни погони и доведени квалификовани радници. До званичног оснивања Фабрике шећера дошло је 3. марта 1911. године, док је рад у погону кренуо наредне 1912. године. Највећи чешки акционари били су Ханус Карлик, сувласник шећеране у Подбрадецу, Виљем Гецл, велепоседник из Карлина, Антонин Шауер, адвокат из Прага, Јулијус Весели, директор Прашке кредитне банке, Јан Брабец, партнер београдске компаније „Ћирковић“, поменути Матија Блеха, али и параћински индустријалци браћа Минх. Међу акционарима су били и познати српски привредници Михајло Мика Косовљанин, власник јагодинске пиваре и Михаило Мика Поповић, бивши министар финансија и директор Државних железница Краљевине Србије.Три године касније, 1914, фабрику је са свим покретним и непокретним иметком преузело акционарско друштво „Српско-чешка фабрика шећера и рафинерија АД“, које је имало почетни капитал од 6 милиона динара у злату.